Др Предраг Ђоковић, ванр.проф.

 

 Предраг Ђоковић дипломираона Факултету музичке уметности у Београду на Одсеку за општу музичку педагогију. Постдипломске студије соло певања интерпретације ране музике завршио је као стипендиста Тринити колеџа за музику у Лондону 1997. Магистирао је на Академији уметности у Новом Саду на Одсеку за музикологију са темомСрпско црквено појање – теоријске основе и практична примена, а докторирао наКатердризамузикологијуФакултетамузичкеуметностиу БеоградусатемомУтицај Европског покрета за рану музику на извођачку праксу у Србији.
Професионална делатност Предрага Ђоковића одвија се у три правца која сачињавају његов научно – уметничкипрофил: педагошки, музиколошки и извођачки. У фокусу свих његових активности су две овласти: српска црквена музика и западноевропска рана музика.Постављен је од стране Светог архијерејског Синода за наставника у Богословији св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима 2000. где је предавао предмет Црквено појање с правилом и теоријом музике до 2011. године. Као диригент богословског хора активно је учествовао на богослужењима, пригодним свечаностима и прославама у Богословији, Карловачкој гимназији, Матици српској и слično. Од 2001. на позив проф. др Данице Петровић, Предраг је редовни предавач на Летњој школи црквеног појања Корнелију у спомен у Сремским Карловцима. Радио је са појцима у посебно осмишљеним радоницама у којима су се училе песме и напеви Општег, Минејског и Празничног појања. Године 2003. и 2004. објединио је рад хорске и појачке секције указавши на могућности и домете литургијског појања у којем се хорски певачи пројављују као појци, док се појци обучавају вишегласном певању. У манастиру Јошаница 2001. године, Предраг је у оквиру летње школе црквеног појања водио семинар за црквене диригенте. У периоду 2003-2008. Ђоковић је руководио појачком школом при цркви св. великомученика Димитрија у Новом Београду. Појци школе су упоредо са овладавањем основног појачког умећа стицали елементарну музичку писменост учећи солфеђо и теорију музике.
Предраг Ђоковић је коаутор Додатка петом допуњеном издањуОсмогласника Стевана Ст. Мокрањца, у издању Светог архијерејског Синода СПЦ 2010. године. У ово издање по први пут су унети Богородични „на стиховње“ свих осам гласова по мелодијском запису Предрага Ђоковића. Нотни зборник Опште појањес величанијима Стевана Ст. Мокрањцалоки је објавио Издавачки фондСПЦ – друго издање из 2011 – допуњен је дневним ексапостиларима које је Ђоковић записао у духу Мокрањчевих записа. Рецензент је нотног зборника Света Велика субота – Статије, који је на основу рукописа Мирка Павловића објавила Издавачка фондација СПЦ Архиепископије београдско-карловачке 2016. године.
Своје радове из области српске црквене музике излагао је у оквиру домаћих и међународних научних конференција.
Од 2011. Предраг Ђоковић је доцент, а од 2016. ванредни професор на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву, где предаје више предмета на Одсеку за црквену музику и појање.